Ратне приче – УЛИЦА

Улица као и друге. Град. Разрушен град. Ми и они. Наши са једне стране улице, они са друге. Наши држе парне бројеве, они непарне. Размењују олово. Пијани потпуковник каже: Улицом, напред марш!

Ми у колони, као на свадби, идемо средином улице. Одједном, небо се провалило. Пуцају са обе стране. Нас двадесет и шест полезало на сред улице. Око нас скакућу фонтане од метака. Држим шлем на глави. Да могу цео да станем у њега. Наши мисле да смо они, они не мисле него пуцају. Ми у го*нима до гуше. Наши су ипак решили да нас признају за своје, па су истрчали и увукли нас у своје подруме. Питали су нас за налепнице на шлемовима, зашто их немамо? Ј**еш налепницу, важна је глава.

Најеба*мо се мајке пијаном потпуковнику. А не рекох вам да од кише метака нас двадесет шесторица, на сред улице, беспомоћни, ниједан није ни огребан! Питам се, да ли и они имају душу? Или само лоше гађају?

Извор: Бунт

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *